Pred­stav­ni­ci Me­đu­na­rod­nog Cen­tra za is­tra­ži­va­nje na­slje­đa Ni­ko­le Te­sle iz Be­o­gra­da i Mo­skve odr­ža­li su za­ni­mlji­vo pre­da­va­nje o slav­nom na­uč­ni­ku: „Te­slin To­ranj” mr Mil­ka Kre­so­ja i „Ni­ko­la Te­sla, moć je u mi­sli­ma: te­o­ri­ja i prak­sa” Spa­so­je Vla­jić. Pre­da­va­nja su odr­ža­na u pod­go­rič­koj knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske - Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri.
- Dok po­sto­ji­mo ne smi­je­mo do­zvo­li­ti da se ime Ni­ko­le Te­sle za­bo­ra­vi, a zna­mo da je ono bi­lo za­bo­ra­vlje­no ka­ko na is­to­ku, ta­ko i na za­pa­du. To je naš pr­vi cilj.. Dru­gi cilj bi bio osni­va­nje aka­de­mi­je na­u­ka Ni­ko­la Te­sla. Mi ne­ma­mo ni­ka­kvu dru­gu po­dr­šku osim nas sa­mih. Sa­mo onaj ko ima du­šu slič­nu Te­sli, on mo­že i da je osje­ti. Je­dan od na­ših za­da­ta­ka je­ste i is­pra­vlja­nje ne­prav­di ko­je su na­ni­je­te Te­sli, a ima ih ja­ko mno­go. Zna­mo da je 1911. go­di­ne Mar­ko­ni do­bio No­be­lo­vu na­gra­du za ra­dio, a 1943. go­di­ne Vr­hov­ni sud Ame­ri­ke je, na­kon vi­še­de­ce­nij­skog su­đe­nja, pre­su­dio u ko­rist Ni­ko­le Te­sle. Mi že­li­mo da No­be­lov ko­mi­tet to sta­vi na dnev­ni red jer je Te­sli us­kra­će­no ma­kar 10-15 No­be­lo­vih na­gra­da – ka­za­la je Kre­so­ja. Ona je do­da­la da se za­la­žu i da Te­sli­ne vi­zi­je bu­duć­no­sti tre­ba da uđu u na­ci­o­nal­ni pro­gram Sr­bi­je, jer on ni­je sa­mo ve­li­ki na­uč­nik, već „sve­čo­vjek”, kao i da se iz­gra­di Te­slin to­ranj na Rt­nju, gdje su ze­mlju već ot­ku­pi­li, a ri­ječ je o lo­ka­ci­ji u sa­mom pod­nož­ju pla­ni­ne.
- Mi ustva­ri ne zna­mo ko je Te­sla. Ka­da se za­pi­ta­mo, mi ja­ko ma­lo o nje­mu zna­mo, zna­mo gdje se ro­dio, ško­lo­vao, ali ar­hi­vi se tek otva­ra­ju i mi po­či­nje­mo da sku­plja­mo do­ku­men­te ko­ji su ja­ko va­žni za osvje­tlja­va­nje nje­go­vog ži­vo­ta i lič­no­sti. Ta­ko smo do­šli do do­ku­me­na­ta ko­ji nam uka­zu­ju da je je­di­nu pen­zi­ju ko­ju je ve­li­ki na­uč­nik pri­mao pod sta­rost, upr­kos to­me što je 60 go­di­na bio gra­đa­nin SAD-a, do­bi­jao od Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. To je va­žno sa­zna­nje, jer je ja­ko va­žno to što smo se, ako ni­šta dru­go, ma­kar na ne­ki na­čin odu­ži­li tom ve­li­kom čo­vje­ku – ka­za­la je ona. Kre­so­ja do­da­je su ru­ski na­uč­ni­ci naj­da­lje oti­šli u is­tra­ži­va­nju Te­sle.
- Te­sla je bož­ji fe­no­men. U no­ći ka­da je ro­đen bje­sni­la je olu­ja i maj­ka ga je na­zva­la ,,di­je­te svje­tlo­sti”, što će on stvar­no i po­sta­ti. On je bio svje­stan svo­je pred­o­dre­đe­no­sti za za­dat­ke na ze­mlji, bio je ve­o­ma usa­mljen i znao je zbog če­ga je ta­ko mo­rao da ži­vi. On je isto­vre­me­no ži­vio u sa­da­šnjem, pro­šlom i bu­du­ćem vre­me­nu, za­to ga je ve­o­ma te­ško ra­zu­mje­ti. On je čo­vjek za bu­duć­nost, nje­go­vo vri­je­me tek do­la­zi, ona­ko ka­ko je on pi­sao ,,ja ra­dim za bu­duć­nost”. On je ko­smič­ko-isto­rij­ska po­ja­va naj­vi­šeg ran­ga. Ni­je se još ro­dio ni je­dan na­uč­nik ko­ji bi imao ta­kav sta­tus kao što je imao Ni­ko­la Te­sla. Za­to tre­ba da smo po­no­sni što je po­te­kao iz na­šeg na­ro­da – ka­za­la je Kre­so­ja.
Pro­fe­sor Spa­so­je Vla­jić ka­zao je da je Te­sla na­glo po­čeo da kop­ni na­kon ude­sa, ka­da ga je tak­si uda­rio, što je bio i raz­log nje­go­ve smr­ti. Vla­jić na­vo­di i da je pr­vi ko­rak u na­šem upo­zna­va­nju se­be baš to da je mi­sao u svom is­ho­di­štu dio bi­o­he­mij­ske fi­zič­ke pri­ro­de, te da je Te­sla tvr­dio da ener­gi­ja jed­ne mi­sli mo­že od­re­di­ti kre­ta­nje sve­mi­ra.
Pre­da­va­nje, či­ji je mo­de­ra­tor bio Velj­ko Ra­čić, or­ga­ni­zo­va­no je po­vo­dom 160 go­di­na od ro­đe­nja ve­li­kog na­uč­ni­ka.A.Ć.


Sim­bo­li­ka na­ro­da

-Ve­li­ki na­ro­di ima­ju svo­ju sim­bo­li­ku, ima­ju svo­je vo­di­če. Mi smo je­dan od ri­jet­kih na­ro­da ko­ji ima ne­ras­ki­di­vu sim­bo­li­ku, za­log op­stan­ka: de­sna mo­žda­na stra­na – Nje­goš, li­je­va – Te­sla, a nad nji­ma Sve­ti Sa­va – ka­zao je Vla­jić.